Zašto su ljudima prijemčiviji šareni grafiti, ali ne i žvrljotine po zgradama i šta je od toga umetnost?

Ljudima uglavnom pažnju privuku šareni grafiti zbog jarkih boja i neobičnog izgleda, zapravo nešto novo...  U ovom članku govorićemo o najpoznatijim grafitima koji imaju veliku sentimentalnost za grad Beograd.

 Mural u Rajićevoj ulici nastao je 1984. godine. Uprkos činjenici da su ga radili studenti i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u saradnji sa tadašnjom Jugobankom, neki od autora završili su iza rešeteka, što nije retkost ni danas. Na slici je tadašnji student, a današnji profesor na Akademiji primenjenih umetnosti Mirko Ognjanović.

 Najstariji grafit u Beogradu napunio je lani 100 godina i nalazi se u Sremskoj ulici. Politički gerila marketing ima dugu tradiciju u Beogradu, a ovaj je 1920. pozivao da se glasa za Filipa Filipovića, člana Socijalističke radničke partije, koji je tog leta izabran za predsednika beogradske opštine, ali je smenjen samo nekoliko dana kasnije.

 Svako ko je šetao Dorćolom zapazio je grafite posvećene ljubiteljima kluba Partizan, sa potpisom GTR - Grobarski treš romantizam, kojima je cilj da promene sliku o navijačima kao huliganima. Da su u toj nameri ozbiljni, pokazalo se 2018. kada je radove neko prekrečio, a autori nisu, kao što obično rade navijačke grupe pozvali na tuče ili krv, već su ih za nekoliko dana restaurirali. Na slici su pevač Edi Grant i glumci Tanja Bošković i Zoran Radmilović, a ima ih na desetine po Beogradu. Radi ih jedan isti školovani umetnik. iako se nigde ne potpisuje.

Zanima nas da li vi znate za ove grafite u Beogradu i šta mislite o njima? 

---

 

Neki grafite smatraju kao umetnos, dok ja mislim da je to vandalizam. Vecina ljudi preko grafita izrazavaju neku vrstu mrznje i tako unistavanju neke zgrade, kuce... Znam za mnogovorje murale i pravu ulicnu umetnos koja je unistena bezvrednim grafitima.  

Neki grafite smatraju kao umetnos, dok ja mislim da je to vandalizam. Vecina ljudi preko grafita izrazavaju neku vrstu mrznje i tako unistavanju neke zgrade, kuce... Znam za mnogovorje murale i pravu ulicnu umetnos koja je unistena bezvrednim grafitima.  

Po mom misljenju graffiti su umetnost. Mislim da ne treba da ih zabranimo. Svi oni koji kazu da crtanje grafita nije umetnost, varaju se. Sigurna sam da ste i vi nekada videli grafit koji vas je ocarao svojom lepotom. Oni uglavnom imaju odredjeno znacenje koji ce svi ili samo odredjrni broj razumeti. I ja smatram da su jedinstveni i neverovatni.  

Grafiti su osnova naše ulične kulture, danas možemo da ih vidimo svuda na prodavnicama, zgradama, banderama, znakovima... Mi smatramo da su grafiti nacin umetnickog izražavanja, ljudi imaju potpunu slobodu kad su u pitanju grafiti i zato je svaki poseban za sebe. Grafiti su raznoliki, mogu da budu znakovi ili natpisi gde ljudi izražavaju svoja misljenja, crteži, oznake, izjave... Grafiti su mnogo vise nego škrabotine na zgradama, kako ih neki ljudi smatraju, mogu da budu važne javne izjave za neke ljude. Ljudima znači da prikažu svoja mišljenja na različite načine, zato što danas uglavnom ljudi pretstavljaju svoja mišljenja na društvenim mrežama, i za neke ljude to prosto nije dovoljno. Dosta ljudi ne voli grafite, i razumemo ih, mogu da naprave da naš grad izgleda prljavo, neuredno i prosto ruzno. Takodje postoje i grafiti koje mi ne smatramo kao da spadaju pod umetnost, to su obicno neprikladni natpisi i crteži, ali opet za svakoga je umetnost drugacija.  

Graffiti takodje u nama izazivaju različita osećanja i na nas ostavljaju specifične utiske.Ljudi koji crtaju graffite,kao i mnogi otali umetnici,tvrde da oni ostavljaju utiske i u duhovnom smislu.Osnovni duhovni princip je da ono što vidimo izaziva u nama određene misli, a posle nekog vremena u podsvesnom umu se stvara odgovarajuća impresija.Baš zbog toga,graffite možemo posmatrati kao deo umetnosti.  

U Beogradu i drugim gradovima (ne samo u Srbiji, npr: New York, Barselona, Moskva...) grafiti su široko prisutni i većina njih promoviše negativne poruke, psovke, rasizam... Mnogi ulični umetnici koriste se izgovorom da je to njihov način "da se iskažu", ali ne vidim ništa dobro u tome da neko ima slobodu da širi negativne misli samo zato što se tako oseća. Kazna za crtanje ovakvih grafita treba da bude veća i stabilnija.  

Ulica je jedinstvena i moćna platforma i predstvlja liniju gde umetnici mogu da se izraze, prenoseći svoje poruke direktno u javnost. Tamo poruke imaju identičan uticaj na publiku, kao i svaki bilbord ili oglas koji vidimo. Ako pričamo o uticaju umetnosti na svakodnevni život, onda su grafiti svakako vid umetnosti koji najsnažnije utiče na najširu javnost.  

Mogu shvatiti zašto bi društvo mislilo da su grafiti pozitivna stvar i da "ukrašavaju" gradove, ali ne mogu se složiti sa tim da svaki grafit predstavlja nešto pozitivno. Pod jedan slikanje grafita bez dozvole grada je zakonom zabranjeno, a dozvolu je teško dobiti. Grafiti su potekle iz stare grčke gde su prvo predstavljali kult, tako da njihova preteča i nije tako plemenita.   

Od velikih umetničkih dela preko celih zgrada i duhovitih opaski do žvrljotina po zidovima… Grafitima je zajedničko to što su u Srbiji zabranjeni zakonom. Ipak, neki opstaju godinama, a za neke građani moraju da izdvoje novac iz svog džepa da bi ih prekrečili. Ko odlučuje šta je umetnost, a šta vandalizam?

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.